Kupiću novo jutro, da se opet probudim pored tebe.
I nove ulice, bez ljudi, da počne novi dan.
Kupiću novo sunce, da ti greje kožu,
dok sabiraš prve misli.
I jedan novi dan,
da ti u njemu nešto nedostaje.
Kupiću nove višnje i novo brašno,
za jedan kolač od tvog osmeha.
I jednu kišu. Veliku kišu,
da spere tragove svih suza.
I tišinu. Da u njoj ćutim,
jer sam ti sve rekao.
Kupiću jednu noć, da u njoj ponovo zaspiš,
pored mene.
I sve puteve, koji vode u Rim,
da nemaš kojim da odeš.
Nikad više.
Pesma je prelepa. U potpunosti te razumem. Neke rane svakim danom bole sve više, a onda nam dosipaju soli…:(
A nekad smo, jednostavno, sami krivi. Koliko često to priznamo?
Ceo dan se borim sama sa sobom da ne procitam ovu pesmu koja je toliko ljudi dotakla pocevsi jos jutros sa @iva_tanackovic radoznalost je ubila macku a ja sam sad lepo ovo iscitala pa se jos vise ubedacila:(
Nekad jednostavno neke postupke treba preduprediti ovakvim rečima. A pesma je, nadam se, učinila ono što je trebalo.
Obično smo sami krivi, ali posle toga retko ko ume to ovako da sroči 🙂
Postoje dve reci, koje kada se izgovore, imaju nevidjenu moc da promene vas zivot. Dve reci koje ce vam, kada skliznu sa vasih usana, doneti apsolutnu radost i srecu. Dve reci koje ce napraviti cudo, obrisati sve negativmno i doneti vam izobilje. Dve reci koje ce, kada ih zaista osetite, prizvati sve snage svemira da pokrenu stvari za vas.
Samo dve reci stoje izmedju vas, srece i zivota iz vasih snova…
HVALA TI.