Ovih dana saznali smo da lekari kradu. Saznali smo da su korumpirani. Sanzali smo da ne rade svoj posao kako treba.
A to do sad nismo znali? Jel?!
Takođe sam po ko zna koji put čuo u Srbiji rečenicu: „Ministre, podnesi ostavku!“. I po ko zna koji put ta rečenica bila je upućena ministru zdravlja Srbije.
Naime, nekoliko blogera, koje vrlo rado pratim i čitam, pokrenuli su na svojim blogovima akciju #Ostavka, pozvali na potpisivanje peticije, koja bi trebala da dovede do toga da ministar Milosavljević podnese ostavku. Sa nekim od pomenutih blogera imam čast i zadovoljstvo da imam i lični kontakt. Da, odmah sam dobio pitanje „Hoćeš li pisati?“ – bio sam direktan i odgovorio da neću. I nisam želeo. Nisam želeo iz nekoliko razloga…
Ova akcija bila je isprovocirana hapšenjem lekara (i drugih) osumnjičenih da su učestvovali u zloupotrebama vezanim za prepisivanje citostatika. Ova priča izazvala je potpuno opravdan gnev javnosti. I naravno, kao i uvek kod nas, naknadnu reakciju svih onih koji znaju šta sve ne valja u zdravstvu. Kao da to do juče nismo znali. Kao da do juče nije postojao razlog da se o tome govori. To je prva stvar koja mi smeta.
Potom, opet kao i uvek do sad, od svega pametnog na čemu je moguće poentirati, najglasniji smo kad kažemo „Ministre, podnesi ostavku“. Ne. Ne zanima me hoće li je ministar podneti. To je lični čin, o kome on svakako treba da razmisli. Mene zanima, šta će ova država, šta će ovaj sistem uraditi, sa onima koji su pohapšeni. Jer tu je ključ. Ministar može da da ostavku, ministar može biti smenjen, ali lopovi, prevaranti, ošljari i svi oni koji ne rade svoj posao kako valja ostaće na istim mestima, ako sistem ne funkcioniše. U ostalom, nije posao ministra zdravlja da se time bavi. Za hvatanje lopova imamo prepoštenog Ivicu. Ako se lopovi ne pohapse – on je taj koji treba da da ostavku. Ako sud, ne bude odradio svoj posao ima i tu neko da da ostavku. Ali nece mi biti lakse zbog ostavki – treba mi sistem koji funkcioniše. Baš me briga kako se koji ministar zove.
U razgovoru sa nekim od ljudi koji su svojim pisanjem (argumentovano i svako sa svojim razlozima) podržali akciju #Ostavka čuo sam, u potpuno odvojenim razgovorima, jednu sličnu rečenicu: „Lakše mi je kad kažem, neću da ćutim!“ i to razumem. I ne samo da razumem, već i podržavam da svakog iznese svoj argumentovan stav. Lično sam odbio da se bavim nabrajanjem svega što ne valja u srpskom zdravstvu, jer bih onda morao da nabrajam šta sve ne valjda u srpskom sudstvu, srpskoj kulturi, srpskoj ekonomiji… Vidite čemu to vodi. Takođe sam odbio da se bavim konkretnim primerima šta-sve-nije-dobro i zato što znam da tako nećemo naterati nikoga, pa ni Tomicu, da da ostavku. Doduše, da se ne lažemo, nije da ništa nije urađeno. Nećete me ubediti da je „isto kao što je i bilo“. Nije. Da li je urađeno dovoljno? Takođe nije. Može li bolje – naravno da može.
Nema „naših“ na vlasti. Ali to smo već znali. Neće se niko odreći vlasti zbog naših blogova. Lepo reče Peđa Milićević:
Da li će Tomica dati ostavku zbog blogera? Neće. Da li će Tomicu smeniti zbog blogera? Neće. Ja se nadam samo da će se (možda) prilikom guglanja cenjenog nam ministra među tekstovima pojaviti neki od naših, negativnih, već na prvoj strani (za sad se pojavljuju od četvrte). Toliko. Suviše sam ja mator da verujem u Deda Mraza, al’ ako može bar ovoliko, ja bih bio zadovoljan… 😉
Ima nešto dobro što je donela ova akcija, donela je pokušaj da se jedna grupa ljudi okupi oko jedne ideje. Pokušaj da se izgovorenom reči postigne neki rezultat. Neki ljudi su se još jednom odvažili da dignu glas. Ako ništa drugo – zato što im je tako lakše. I to podržavam. I kažem svaka čast – i ako smatram da je u pitanju raspianje energije, jer neće doneti željeni rezultat.
Opet, ne može da nam se ne desi da nas i pokušaj zajedničke akcije obavezno podeli. Pitam se na osnovu čega neko sebi dozvoli da procenjuje lice i naličje iste medalje? Ko je to od nas „relevantniji“ od ostalih da pokuša da postavlja pravila? Potpuno je prihvatljivo imati različito mišljenje – ali nametati svoje aršine drugima, prozivajući ih?! Čemu to? Na koji će to način poboljšati situaciju? Na koji način će to doprineti postizanju cilja? Ne razumem. Bojim se da takav, isključiv, nadobudan stav, jedino može dovesti do toga da se i to malo zajedničke energije usmerene na neki cilj jednostavno raspe.
Ako to bude sistem, ako se kritika bude upućivala bez cilja, bez poente, kritike radi – neko će, zaista, imati povećanu posetu na svom blogu, čime će moći da nahrani ličnu sujetu – ali ni jedna ideja neće doživeti svoju realizaciju.
Ako ukazujete na to da postoji problem – dajte kakav takav predlog rešenja. Ako smatrate da drugi ljudi to ne rade dobro – ponudite bolje rešenje.
I sad sledi pitanje meni: „A šta je tvoj predlog?!“. Moj predlog je da oni koji žele da se bave politikom počnu to zaista i da rade. A vama ostalima, svima koji ovo čitate, predlažem da uradimo nešto konkretno. Nešto što zapravo može da ima konkretan rezultat. Nešto što može da promeni nečiji život…
Postoji devojčica čije je ime Svetlana Kukić. Ona boluje od teškog oblika anemije. Za njeno lečenje potrebno je 50000 evra. Taj novac njena porodica nema. Brat ove devojčice umro je prošle godine od iste ove bolesti.
Apel za pomoć ovom detetu Studio B šalje svojim gledaocima već dva dana. Ja ga prenosim vama.
Pretpostavljam da se dobro sećate akcije „Srce za Vanju!“. Ta devojka je dobila šansu da uspe u svojoj borbi zahvaljujući velikom broju ljudi koji je uradio nešto „na terenu“. Veliki broj vas se priključio toj akciji. To je bila priča koju je ovdašnja blogosvfera takođe podržala na jedan način koji je zaista imao smisla.
Evo još jedne prilike za tako nešto. Hajde da pričamo o tome? Hajde da zaista pokušamo da napravimo neki rezultat? Ako je moglo jednom – može opet.
Rekao sam da mi se ne sviđa raspianje energije. I evo nam svima prilike da kao blogosfera u ovoj zemlji pokažemo da postojimo i možemo na nešto, realno, da utičemo.
Pa, ko zna, možda i neki ministar odluči da pomogne ovu akciju. Zar to nebi bio dobar rezultat?
Komercijalna banka AD Beograd
TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46
Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić
} else {
E, da sam kojim slučajem PR G17+ napisao bih baš ovakav članak. Okruglo-pa-na-ćoše! Sve ja to razumem, ali treba raditi sistem iznutra, dajte nešto konkretno… bla – bla… Uz obaveznu napomenu kako je sve to rasipanje energije.
Postavi sebi pitanje: u šta si ti (konkretno sada) usmerio svoju energiju? I ko kaže da se politikom može baviti samo u političkim strankama (ne daj bože!) Da nema kakve-takve javnosti – političke stranke bi se lako dogovorile da nas jašu kako god im padne na pamet.
Ako ti je promakla poenta – pogledaj malo bolje, i razmisli malo kreativnije. Niko nije rekao da treba nabrajati afere (od toga ionako slaba vajda, a i dosadno je). I niko ne kaže da moramo da budemo jedinstveni i unisoni – naprotiv! Ti si rekao šta misliš, i hvala ti zbog toga. Nek svako učini toliko i stići ćemo negde. Što više različitih mišljenja i pristupa, ozbiljnih, ironičnih, ciničnih, otkačenih, sentimentalnih…
Jedino imam problem sa ćutanjem. Oni koji ćute prave se da ih se sve ovo ne tiče. Šta oni zapravo svojim ćutanjem kažu: da su zadovoljni, ili da im sve to nije važno? Kako god – ne dopada mi se (i imam pravo I TO da kažem)
@Miodrag Ristić,
Kao što rekoh, voleo bih da cela akcija dobije željeni rezultat, ipak jasno mi je da pomenuti ministar otići neće.
Jasno sam rekao da podržavam različita mišljenja. I tu se ti i ja slažemo. Ali gde je rezultat?
Ono protiv čega konkretno jesam – to je međusobno poljuvanje (ako obratiš pažnju primetićeš da je počelo) među onima koji su navodno podržali istu stvar – bez poente i konkretnog predloga.
Dao sam predlog i pokušao da usmerim energiju. Ko želi, nek ga podrži. Ko ne želi i dalje može da veruje da će oterati Tomicu i time rešiti problem srpskog zdravstva. I, eto opet prava na različito mišljenje.
Znaš kako se ono kaže: „Pustite sad taktiku – igrajte fudbal!“ Šta će biti – biće! Naše je da igramo najbolje što možemo. I naravno – nipošto se ne treba svadjati izmedju sebe. Ko ima višak energije nek se iskali na protivničkom timu…
Ako je protivnički?
Odličan blog-post. Što se tiče akcije, tu sam, osim ako se ne nađe neko da prigovori što dajem dolare umesto dinara…
@Miodrag Ristić,
Upravo na to i bacam akcenat… To je to rasipanje energije o kome pričam. Nema cilja. Nikako da se dogovorimo ko/šta nam je protivnik?!
Pa se onda krene – jedni po drugima. Stari domaći običaj.
@Poslednji Skaut,
hvala na podršci za akciju!
Voleo bih da to ne bude usamljeni primer! Ima blogera, ima blogova…
Želim da vidim konkretan rezultat.
I ja se slažem da se ništa ne postiže samom smenom ministra. Kao da je ministar u mogućnosti da prati svaki korak hiljade i hiljade zaposlenih u zdravstvu. Evidentno da ljudi to očekuju od njega pri tom ne razmisljajući o realnom ostvarenju. Ono što jedan ministar zaista može da učini jeste da napravi/organizuje sistem na osnovu koga će ovakvih stvari biti manje. Ali, naravno da će se uvek naći doktori i zaposleni u zdravstvu koji neće ispoštovati taj sistem, kojima je mnogo lepše i slađe da trpaju pare u svoje džepove na račun drugih. Takvi ljudi su beskrupulozni i nisu im bitni ni pacijenti ni posledice, bitan im je novac. Koliko sam uspeo da primetim, sada se više priča o samom ministru nego o počiniocima krivičnog dela. A narodu je lakše da misli da će upravo smenom ministra uraditi nešto konkretno, i da traže krivca.
Po toj nekoj logici ispada da sada za svako krivično delo treba napadati i predsednika, jer kako sme jedan predsednik da ne bude obavešten o hiljadama i hiljadama individualnih koraka ljudi. Ili zaposlen u nekoj velikoj korporaciji je učinio neki prestup, i onda sad treba napadati predsednika kompanije i smeniti ga jer je eto, bio u nemogućnosti da ZNA šta jedan od zaposlenih muva iza leđa..
A sta je to sistem? Ko je na njegovom čelu? kada je u pitanju minisarstvo jedina moćnija osoba je direktorka RZZZ jer su kod nje pare, Kojih u zdravstenom sistemu ima malo. Mi smo siromašna zemlja, što je ključni razlog i glavno opravdanje.
Ali, sistemu nije loše- u njemu se baškari hiljade lekara koji sjajno žive, koji čapaju pacijente, idu na seinare, uzimaju šakom i kapom. Jel njih možda treba ja da disciplinujem. Ili ministar, koji je pokazao za ovih 8 godina da im ne može ništa, da nema prisile ni volje da se obračunava s lošim kolegama,. od kojih se ona mala poštena grupa ne vidi niti o njima ko priča.
Pa ko je krivlji od ministra?Možda samo drugi ministri koji zbog trulih političkih konsenzusa to mesto daju g17+
izvini, ali to su sitemi u kojima komandna odgovornost itekako važi. Ne može da se zaklanja iz kukolja, pojedinaca i svih pojava koje je DUŽAN da sankcioniše ili makar da svojim postupcima takvo ponašanje ogadi kolegama.
Čudan neki stav: „…da se ništa ne postiže samom smenom ministra“. NIŠTA SE NE POSTIŽE AKO SVE OSTAJE PO STAROM. Ako se napravi bilo koja promena (a PRVA ostavka jednog ministra zbog nezadovoljstva gradjana – je svakako NEŠTO), stvari počinju da se dešavaju.
Druga teza o tome šta ministar može, a šta ne – je još dubioznija. Da li ministar može da zabrani lekarima da kontaktiraju sa proizvodjačima lekova (ili njihovim „izaslanicima“). To je uostalom zabranjeno i zakonom. Ko god je jedno pre podne odsedeo u nekoj čekaonici mogao je da vidi svojim očima koliko se to poštuje. Svako osim ministra čiji je to posao. On je kao Tomy iz one rock opere…
I eto meni ideje za sutrašnji poster.
Treća teza o vertikalnoj odgovornosti je već čisto lupetanje. Ako moj radnik napravi negu grešku u procesu rada, i ošteti neko treće lice – ja sam odgovoran za to jer je to učinjeno u mojoj firmi. To važi i za poslednju ćevabdžinicu, a kamoli za neki ozbiljan sistem. Kako može da se upravlja bilo čime a da se ne bude odgovoran? Nekim ljudima glava stvarno služi samo da bi menjali frizure…
Miodraže, vidi se da nisi bio na čelu neke ozbiljne kompanije čim tako govoriš. Ili to, ili si Bog pa eto znaš tačno šta ko radi u svakom trenutku u svim filijalama širom zemlje.
@aleksandar – Da li čuo možda nekada za pravni termin „odgovorno lice“. Potraži na internetu…
Doduše, delom si u pravu. Jedan od specijaliteta našeg „sistema“ (koji bi i ti čini mi se da menjaš) je da što se čovek više penje – to je manje odgovoran. Naravno u PRAVIM VELIKIM kompanijama stvar je upravo suprotna. Jedna naša (od skora privatizovana) kompanija baš iz tog razloga nikako ne uspeva da popuni mesta u upravnom odboru. Do skora (pre privatizacije) sve stranke su se upinjale da uvale svoje kadrove tamo, ali sada niko neće. Zašto? Zato što po pravilima nove kompanije svi članovi upravnog odbora odgovaraju SVOM SVOJOM IMOVINOM za poslovni rezultat firme. Kako oni mogu da znaju da li neki portir „malo kraducka“? Pa vidiš – da bi sedeo na nekim „vrućim“ mestima moraš imati neke STVARNE kvalitete…